Utemeljivac grupne analize S.H.Foulkes je rekao” porodicna grupa i njen uticaj inkorporirani su u razvojno decije ”ja” i ”nad ja’, te formiraju pravo jezgro psihickog.”

Porodicna grupa pomaze razvoj deteta i time stvara specificnost odnosa u horizontalnoj i vertikalnoj ravni. Porodica je grupa, koja ima racionalnu i iracionalnu ulogu u razvoju i oblikovanju njenih clanova, ona stvara one obrasce ponasanja koji omogucavaju integraciju mlade osobe, kao i ulazak u drustveni sastav -grupu.

Uloga grupe u zivotu coveka potvrdjuje veliki opseg potencijala ljudske prirode, koji ce se negovati u raznim grupama, od porodicnih do velikih grupa kao sto je drzava.

Idealno gledano, svaki clan grupe je slobodan u onom stepenu, u kojem je oslobodjen unutrasnjeg konflikta, sto mu omogucava da svako ima priliku da preuzme odgovornosti.

Time se potvrdjuje demokratsko pravilo grupe, te tako otvara mogucnost postupnog prelaza iz porodicne u druge grupe i deluje u okviru kulturnih, konvecionalnih granica, u svom interesu.

Grupna analiza je slozena teorija i tehnika lecenja u grupi. U sirem smislu, to je metoda terapije istrazivanja informacija i ucenja. U najsirem smislu na grupu se gleda kao na novi stav istrazivanja i poboljsavanja ljudskih medjuodnosa naseg doba. Mozemo je razumeti kao adekvatni pristup problemu sadasnjosti, a koji smo prepoznali kao nepetost odnosa izmedju pojedinca i grupe.

Grupa ima veliko znacenje jer se u njoj mogu prepoznati svi odnosi koje covek ima prema drugima, kao i grupe jedne prema drugima. Zadire u sve vidove zivota, time opravdava siroke indikacije grupne analiticke psihoterapije, kao metode lecenja, prevencije i istrazivanja.

Leciti znaci postici celovitost. U domenu grupne analize, lecenje predstavlja primenu nove mreze odnosa, u iskustvu pacijenta, cija bolest je vec izrazena unutar mreze koja je ranije bila znacajna za ponasanje jedinke u okviru njene socijalne u kulturne mreze odnosa.

To je u grupnoj analizi bitna celovitost i novi matriks koji su lekoviti, a dovode do povlacenja simptoma, promene ponasanja te promene u licnosti pacijenta.
Prema Foulks-ovim teorijama, analiticka grupa, kao dinamicko polje interakcije, je potencijalna situacija za nastavljanje prekinutog ili disharmonicnog razvoja.

Pacijenti bez izuzetka dolaze u grupnu terapiju sa vrlo nezadovoljavajucim iskustvom iz primarne porodice. Yalom smatra da je korektivna rekapitulacija primarne porodicne grupe jedan od osnovnih lecidbenih faktora grupe.

Ali vratimo se grupi kao lecidbenoj proceduri vecine pacijenata, a to su svakako neuroticni pacijenti koji su dosegli nivoe razvoja koji im obezbedjuju mogucnost komunikacije u grupi medjusobnog razumevanja i samim tim rada na sebi.

Postavljajuci pitanje sta je to lecidbeno u grupnoj analizi, prema Pinesu ono predstavlja primenu nove semanticke mreze odnosa u iskustvu pacijenta cija je bolest vec izrazena unutar mreze koja je ranije vredela za njihovo ponasanje, licno iskustvo i kulturu.

Ova Pinesova razmisljanja, upucuju nas na to, da je u grupnoj analizi bitna celokupnost i novi matriks koji su lekoviti. Sta su to najvazniji lecidbeni cinioci? Razni autori daju razlicita imena za iste stvari, te cu pokusati da svrstam ono sto se meni cini veoma vaznim postujuci svoje iskustvo kroz koje sam imala priliku da dozivim vaznosti lecidbenih faktora u grupnoj analizi ali i teoretska razmatranja na ovu temu Pinesa, Slavsona Blocha Kuttera Yaloma.

U sirem smislu to bi bili Spremnost za promenu, Lecidbeni faktori u uzem smislu i tehnika rada.

Spremnost za promenu sadrzi veru u grupu, matriks, koheziju, ogledanje, empatiju. Lecidbeni faktori u uzem smislu bi bili uvid, interpersonalno ucenje i korektivno emocionalno iskustvo.

U tehnici rada, analiziranje koje podrazumeva tehniku rada u grupnoj analizi u koju spadaju svi elementi koji su neodvojivi deo analize.

Svaki pacijent, kada se odluci da dodje na terapiju ima svoju predstavu o tome sta je to terapija, i sta ce on od nje dobiti. Malo njih ima dozivljaj da je terapija naporan rad u kome podjednako ucestvuju i pacijent i terapeut.

Foulkes je rekao ‘’veruj grupi’’. Poverenje u grupu je vazan cinilac od kojeg umnogome zavisi napredovanje u terapiji. Terapeut je taj koji mora imati poverenje u razvoj mentalnih kapaciteta grupe, verovanje da postoji kapacitet za sazrevanje kao i mogucnost prosirivanja i produbljivanja znanja svake osobe unutar grupe u odnosu jedne prema drugoj.

Svojim verovanjem terapeut unosi veru i clanovima grupe kroz ohrabrivanje i podsticanje koje je na pocetku rada grupe neophodno.

Uspostavljanjem poverenja u grupu polako se razvija kohezija za koju Bloch kaze da je kohezivna grupa s prikladnim pravilima zasticuje i razvija samopostovanje u svojim clanovima pojacava korisne promene u ponasanju i stavovima, pomaze clanovima da rese interpersonalne teskoce koje vode konfliktu u grupi i olaksava konstruktivno oslobadjanje osecaja.

U kohezivnoj grupi se razvija osecaj kompetentnosti svakog clana u odnosu na sebe samog kao i na druge. Kohezivnost je preduslov za koherentnost kao znacajnog lecidbenog faktora u grupnoj analizi.Pines o tome kaze: Koherentnost se odnosi na slaganje delova na postizanje i odrzavanje sklada i jedinstva, to je aktivan proces koji ukljucuje vise nivoe delovanja od pojma kohezije.

Postizanje i odrzavanje koherentnosti je jedan od bitnih ciljeva nasih psiholoskih procesa. Sedeci u grupi sa drugim clanovima svaki clan grupe razvija osecanja prema drugima Kohut definise empatiju kao pokusaj da se projektuje vlastita osobnost u nekog drugog da bi se taj drugi bolje razumeo.

Isti autor napominje da terapijska empatija koristi model majka dete. Svojom empatijom vodja grupe podstice uspostavljanje empatije clanova grupe, te se tako empatija kroz vreme rasprostire po celoj grupi i daje pozitivne odjeke medjusobne brige i razumevanja.

Napredujuci kroz razlicite stepene razvoja grupe, grupa stize do uvida o kome Bloch kaze da je osnova uvida da pacijent nauci vazno o sebi.To moze biti rezultat povratne sprege i interpretacije date od ostalih clanova grupe i pacijenata kao i terapeuta.

Prema Yalomu uvid ima 4 nivoa

• pacijenti mogu dobiti objektivnu perspektivu o njihovoj interpersonalnoj prezentaciji; prvi put mogu saznati kako ih drugi vide
• pacijenti mogu dobiti odredjeni uvid u slozenije obrasce svog ponasanja prema drugim ljudima.
• pacijenti mogu saznati zasto rade ono sto rade drugim ljudima.

i na kraju kroz istrazivanje sopstvene istorije pacijneti shvataju genezu nastanka sadasnjih obrazaca ponasanja.

Kako ce pacijent sve ovo saznati i razumeti prvenstveno zavisi od njega samog tj. od njegove motivacije i zelje za promenom koje na kraju dovodi do korektivnog iskustva koje u grupnoj terapiji ima nekoliko komponenti a koje podrazumeva snazno istrazivanje emocija koje je upuceno drugim clanovima grupe i to je rizik koji preuzima pacijent.

Dovoljno podrzavajuca grupa da preuzme rizik. Testiranje stvarnosti koje omogucava pacijentu da ispita dogadjaj uz pomoc zajednickog verovanja ostalih clanova.

Priznavanje neprikladnosti nekih osecaja i ponasanja jednih prema drugima ili neprikladnosti nekoga izbegnutog interpersonalnog posanja. I na kraju krajnje olaksanje mogucnosti pojedinca za dublju i iskrenu interakciju sa ostalima.

Tesko bi mi bilo da vas provedem kroz cari grupne terapije za ovako kratko vreme, ali cu navesti jedan insert iz grupe neuroticnih pacijenata kroz koji se moze videti samo deo svih dogadjaja koji se protezu kroz razvoj grupe u duginim bojama cinecu grupu neuroticnih pacijenata inspirativnom, progresivnom i iznad svega aktivnom u svojoj zelji za promenom kroz sticanje uvida.

Grupa ima 7 clanova 3 muskarca i 4 zene. U drugoj godini terapije clanica M govori o svojim bracnim problemima, zaleci se na muza koji joj ne posvecuje paznju. Njoj se pridruzuje clanica N sa slicnim problemima ali i sa konstatacijom da ima problema u odnosima sa drugim ljudima i da im nista ne veruje.

Nastaje tisina koju prekida clanica A pitajuci muske clanove sta oni misle o ovome sto je receno o muskarcima. Jedan clan brze bolje odgovara na pitanje govoreci o slicnim problemima koje ima sa devojkom, dok drugi clan postavlja pitanje sta grupa u svemu ovome moze da pomogne.

Diskusija se nastavila tako sto su clanovi grupe govorili o svojim odnosima sa drugim ljudima u kojima je bilo puno izneveravanja, ponizavanja, razocaranja. Nakon jednog duzeg izlaganja koje se odvijalo medju clanovima grupe rekla sam da svako ima teskoce sa drugima, i da ove teskoce mogu dovesti do razocaranja za koje je lakse okriviti druge.

Ali da sama cinjenica da mogu da govore o tome daje sansu da se to razresi. Grupna napetost je pala, razgovor se nastavio u vedrijim temama kojima se i ova seansa zavrsila.

Clanovi grupe su rekli da se ne razumeju medjusobno kao ni samnom. Ispoljili su nepoverenje u grupu i mene. Ova velika sumnja u odnos izrasla je iz nepoverenja i anksioznosti kao i iz velikih ocekivanja. Sa dinamskog gledista u ovoj sumnji se moze prepoznati ponavljanje proslih razocaranja iz razlicitih odnosa koje su clanovi grupe imali.

Grupa pruza mogucnost da pokusaju novi pocetak u kojem postuju jedni druge i izbegavaju zadavanje novih uvreda. Ocekuje se da ce grupa kroz vreme razumeti da su destruktivne sile deo njih samih te da mogu dobiti zrelije oblike verbalizacijom i kroz medjusobnu komunikaciju. clanova grupe i voditelja.

U situacijama u kojima je grupa pritisnuta destruktivnoscu neuroticni pacijenti mogu da prihvate destruktivne sile da ih integrisu i time pomere korak u svom sazrevanju kroz uvid.

I na kraju, u grupnoj analitickoj terapiji mozemo shvatiti kako se traumatske situacije ponovo dozivljvaju u sadasnjosti grupre, sto ce reci kako se proslost ponavlja u sadasnjosti. rauma pojedinca uvek odgovara traumi porodice. Dajuci svojstvenu emocionalnu klimu ona se bolno ponovo inscenira kroz regresiju u sluzbi grupe kao da je stvarna trauma.

Na ovaj nacin se ego pojedinca spaja sa egom grupe kroz grupne ego funkcije koje su ga dovele dotle da ponovo ozivi traumatsku situaciju u porodici.U traumatskoj sceni koja se ponovo reprodukuje, svaki pojedinac moze da preispita traume od kojih je patio kao clan svoje porodice.