Tekst objavljen u Blicu
Anksioznost se sve više smatra bolešću a ne izražajnom simptomu nesvesnog konflikta, kao što je to bilo shvatano dugi niz godina. Anksioznost-napetost- u nekim slučajevima je povezana sa svesnom prihvatljivom bojazni koja maskira dublje manje prihvatljive brige.
Kod mnogih pacijenata koji ispoljavaju anksioznost uopšte ne postoji saznanje zašto su anksiozni .Zbog toga je potrebno da psihoterapeut shvati nesvesno poreklo takve anksioznosti. Od razumevanja i umešnosti terapauta zavisiće i ishod lečenja anksioznih poremećaja koji su različiti ali sada bih pomenula samo one koji su najprisutniji i koji nama najviše dolaze na terapiju.
Panični poremećaji
Panični napadi nastaju kao posledica relevantnih psiholoških faktora. Veći broj stresnih životnih situacija, naročito gubitaka, uzrokuje panični poremecaj.
Napadi panike traju nekoliko minuta i stvaraju značajan potres kod pacijenta nastaju iznenada bez spoljnjeg uzročnika kao ”grom iz vedrog neba”.
Prisutnost fizioloških simptoma kao što su gušenje, vrtoglavica, preznojavanje, drhtavica, tahikardija, uzrokuje osećanje potpunog kraja. Kako se panični napadi često ponavljaju pacijenti razvijaju kontinuirano osećanje zabrinutosti i napetosti očekujući sledeci napad.
Zbog toga pacijenti sa paničnim napadima ograničavaju sebi kretanje kako bi pokušali da kontrolišu užasavajuću situaciju paničnog napada na mestu koje ne mogu lako da napuste.
Pacijenti sa paničnim napadima zahtevaju kombinaciju lečenja lekovima i psihoterapijom jer imaju ove napade zbog psihodinamičkih faktora i tako mogu da odgovore na psihološku intervenciju.
Tokom razgovora sa klijentom terapeut se mora veoma dobro obavestiti o uslovima napada i istoriji napada kako bi se što bolje upoznao sa momentom koji je bio relevantan za nastupanje panike.
Kako bi terapeut mogao da uoči relevantne činjenice neophodna je aktivna saradnja pacijenta jer samo u tom odnosu moguće je očekivati povoljan ishod lečenja.
Fobije
Fobije su najučestaliji poremećaj kod anksioznih poremećaja. Fobije su prema klasifikaciji podeljenje u tri grupe i to agorafobije, posebne fobije i socijalne fobije.
Sve vrste fobija praćene su izuzetnom napetošću i strahom koji onemogućava pacijenta da se uključi u tekući život
Kako su uzročnici fobije psihološki faktori koji su vrlo raznoliki, lečenje je prilagođeno upravo lečenju ovih uzročnika omogućavajući pacijentima da razumeju poreklo svojih problema. Često pored psihoterapije ova kategorija zahteva i medikamentoznu terapiju.
Posttraumatski stresni poremećaj
Pored vrlo rasprostranjenih anksioznih poremećaja paničnih poremećaja i fobija i posttraumatski stresni poremećaj uzima veliki prostor posebno u našim prostorima nakon niza događanja koja su ugrozila stanovništvo na različite načine.
Istraživanjima je dokazano da traume, ratne traume, izbeglištvo, zlostavljanje, značajno utiču na promenu u ponašanju ličnosti.
Žrtve traume variraju između poricanja i događanja i njenog kompulsivnog ponavljanja kroz flešbekove ili noćne more. Tako um pokušava da preradi i organizuje prevelike stimuluse.
Prema nekim istraživanjima osam važnih faktora prati traumu:
- tuga
- krivica
- strah da će se postati destrauktivan
- krivica zbog preživljavanja
- strah da će se identifikovati sa žrtvama
- sramota zbog osećanja bespomoćnosti
- strah da će se ponoviti trauma
- jak bes prema izvoru traume.
Kod ovih pacijenata zabeleženo je preovladavanje psihosomatskih bolesti, kao što su poremećen rad štitne žlezde, povišen krvni pritisak, karcinom, povećan šećer u krvi, bolesti vezivnog tkiva i druge.
Ovi pacijenti kao i većina psihosomatskih pacijenata ima teškoću da izrazi svoja osećanja i kao da se osećaju zaleđeni u svom psihološkom svetu što govori u prilog tome da ne mogu da koriste afekte kao signale i na taj način brane se od mogućnosti da se trauma ponovi.
U psihološkom smislu preovladavaju ponavljajuća, nametljiva i neprijatna sećanja na događaj, mogu se javiti u bilo kojoj situaciji i nezaustavljiva su.
Ponavljajući neprijatni snovi u vidu nočnih mora vezanih za traumu. Doživljavanje kao da se traumatski događaj ponovo odigrava u vidu iluzija, halucinacija, disocijativnih epizoda.
Psihološka patnja, strah, bes, napetost, osećanje bliske katastrofe koji simbolički liče na traumatski dogadjaj. Izbegavanje razmišljanja o traumi.
Osećanje da postoje rupe u sećanju na događaj. Doživljaj prazne budućnosti, sužen opseg osećanja, smanjeno interesovanje za životnim aktivnostima.
Zbog toga je i lečenje ovih pacijenata komplikovano i potrebna je priprema pacijenta kako bi uspostavio pozitivan odnos sa terapeutom i kroz poverenje ”odledio” svoja osećanja koja bi bila dostupna za rad na njima.
Medikamentozna terapija takođe neophodni deo ovog lečenja.
Prognoza i ishod PTSD
Simptomi uobičajeno počinju nekoliko meseci po doživljaju traume. Dužina poremećaja je različita pri čemu se kompletan oporavak može javiti u periodima od tri meseca i znatno duže što zavisi i od premorbidne strukture ličnosti.
Stoga se i može govoriti o akutnom stresnom poremećaju, te hroničnom toku ako poremećaj traje duže od tri meseca.