Tekst objavljen u Blicu

Agresivnost se nalazi u žiži interesovanja različitih savremenih humanističkih, društvenih i prirodnih nauka zahvaljujući Freudovoj pretpostavci o nagonu smrti.

U njegovoj teoriji nagona agresivnost se izvodi iz nagona smrti koji je primarno usmeren na vlastiti organizam kada se javlja u vidu samodestrukcije a može se i preusmeriti na spoljašnje objekte kada se javlja u vidu agresivnosti koja je derivat nagona smrti.

Agresivnost je prirodan i urođen nagon. Varaju se svi oni koji misle da je čovek dobar i da je agresivan jedino kada je ugrožen. Čovek se smatra zbog svojih nagonskih poriva u velikoj meri sklonim agresiji.

Freud je rekao da “Po pravilu svirepa agresija isčekuje neku provokaciju ili se stavlja u službu neke zamisli čiji bi se cilj mogao postići i blažim sredstvima.

Pod okolnostima koje su za nju povoljne kada otpadnu duhovne kontrasile koje je obuzdavaju ispolji se spontano te razobliči čoveka kao divlju zver koja ne zna da štedi sopstvenu vrstu. Obzirom da je agresivnost urođeni nagon i da se ne može iskoreniti već se može usmeriti samo na sebe što vodi samouništenju ili se usmeri na druge što vodi uništenju ljudi i stvari.”

Ako sada znamo šta je to agresivnost onda možemo o njoj razmišljati kao benignoj i malignoj. Benigna agresivnost je po prirodi odbrambena dok maligna predstavlja želju za razaranjem i uništenjem.

Njen cilj je uživanje u okrutnosti i destrukciji. Maligna agresivnost razvija se u nepovoljnim porodičnim okolnostima kao i društvenim i socijalnim. Ako jedinka odrasta u atmosferi koja je opterećena agresivnošću svakako će i sam u svom odraslom dobu imati sklonosti ka agresiji.

Ako jedinka odrasta u nepovoljnim društvenim i socijalnim okolnostima njena mogućnost za ispoljavanje agresije u odraslom dobu postaje veća.

Znajući da je agresivnost utemeljena u čoveku a da manifestacija njegove agresivnosti zavisi od porodičnih socijlanih i društvenih okolnosti onda ne možemo govoriti o tome da postoje narodi ili grupe koje su agresivnije više ili manje od drugih.

Naprosto ljudi su agresivni bez obzira na grupu rasu pol. Ono što nas možda u posednjih petnaestak godina više interesuje jeste zašto smo imali rat zašto su ljudi koji pripadaju našoj kulturi ubijali.

Ubijali su oni koji su bili podstaknuti spoljnjim događanjima a imali su opterećenje svog psihološkog sveta koje je opet proisteklo iz nepovoljnih okolnosti odrastanja u emocionalnom smislu.

Pitamo se zašto smo svakodnevno svedoci niza agresivnih ispada različitih grupa ili pojedinaca. Tih ispada je bilo i ranije samo mi o tome nismo imali priliku da čitamo u novinama jer je postojao embargo na informacije.

Sada kada u većoj meri postoji sloboda izražavanja imamo priliku da se zgražavamo nad silinom pojedinaca ili grupa u našoj kulturi a do skoro smo čitali da to postoji samo u drugim kulturama.

U našoj postoji podjednako kao i u drugim agresivnih pojedinaca ili grupa protiv kojih se možemo boriti na različite načine najpre prevencijom koja bi umanjila želju za ispoljavanjem agresivnog nagona jer bi bila sublimirana drugim društveno prihvatljivim situacijama.

Za to je potreba volja i svest onih koji drže u svojim rukama obrazovanje, kulturu novac. Što su ljudi svesniji svojih unutrašnjih poriva postoji manja mogućnost da ih upotrebe na zastrašujući način jer u psihološkom svetu postoji osećanje krivice koji je jedan od važnih činilaca držanja pod kontrolom nagona kako on ne bi postao destruktivan.