Depresija

Tekst objavljen u Blicu

Depresija je postala jedna od vodećih bolesti u svetu, a pretpostavlja se da će u skoro vreme biti i vodeća bolest. Prema istraživanjima, depresija preovladava kod žena u 26% i kod muškaraca u 15 %.

Depresija je mentalni poremećaj prepoznatljive kliničke slike koji se može uspešno lečiti i ne sme se zameniti sa prolaznim osećanjima tuge i žalosti koje može doživeti svako, kao normalnu reakciju na stresne situacije u životu i obično, nakon kratkog vremena ova depresivna stanja isčezavaju, uz lečenje ili bez lečenja, u zavisnosti od intenziteta simptomatologije.

Danas se smatra da Depresija nastaje kao rezultat genetskih, bioloških i psihosocijalnih uticaja. Rano prepoznavanje i lečenje depresije izuzetno je značajno zbog toga sto Depresija uzrokuje patnju, smanjuje radnu sposobnost i povezana je sa drugim rizicima.

Kod Depresije postoji trajni poremećaj raspoloženja i mora se razlikovati od epizoda poremećaja raspoloženja, koje su deo životnih situacija i koje imaju prolazni karakter.

Zbog toga se i pri dijagnostikovanju moraju uzeti u obzir kriterijumi kao što su vremensko trajanje poremećaja raspoloženja kao i drugi faktori. Isto se tako pri tom mora voditi računa da Depresija može biti sastavni deo neke organske bolesti i dobrom dijagnostikom se postavlja prava dijagnoza koja potom obezbeđuje i korektno lečenje.

Klinička slika Depresije pokazuje bogatstvo simptomatologije i ogleda se u najižrazenijim simptomoma bezražlozne tuge, žalosti, potištenosti, odsustva interesovanja za okolinu, plača, bolno zamišljenog lica, napetosti, problemima sa spavanjem, pesimističkih misli, poremećaja ishrane, sa gubitkom telesne težine gubitak samopoštovanja, smanjenja koncentracije.

U vrlo teškim oblicima Depresije simptomatologija je još izraženija sa pojaviom ideja koje nisu u realnosti.

Lečenje se sastoji u medikamentoznoj terapiji i psihoterapiji koja u zajedničkom delovanju doprinose efikasnijem lečenju Depresije. Sem toga depresivnim bolesnicima možemo preporučiti psihoterapiju bez medikamenata ako se radi o blagom ili srednje teškom obliku poremećaja.

Pacijentu možemo preporučiti psihoterapiju kada smo utvrdili postojanje značajnih psihosocijalnih stresora, intrapsihičkih konflikata, interpersonalnih poteškoća i drugih poremećaja koji koleriraju sa depresijom. Tada pacijenta, ako se slaže, treba uputiti psihoteraputu koji će odlučiti o njezinoj primeni.

Depresivni bolesnici moraju naučiti o svojoj bolesti kako bi mogli da učestvuju u njenom lečenju koje je kompleksno i u kome je potrebno da učestvuje i cela porodica. Edukacija pacijenta može pomoći da donese odluku o svom lečenju  i posebno je važno da se uspostavi dobar odnos pacijent-lekar-terapeut kako bi se stvorio pozitivni odnos koji kao takav doprinosi poštovanju informacija koje dolaze sa obe strane.

Depresija može biti sa blago izraženim simptomima, srednje teška  i teška. Ona se može javiti u različitim vremenskim periodima, ali u današnjem svetu su vrlo česti poremećaji raspoloženja tokom vikenda jer su direktna posledica načina života o čemu bi trebalo imati informaciju kako bi se različiti oblici poremećaja raspoloženja lakse prepoznali.

'Vikend depresija" je psihološko stanje vezano za period vikenda, a praćeno je lošim raspoloženjem, umorom, mrzovoljnošću, gubitkom volje, odsustvom želje za bilo kakvom ličnom investicijom te nizom somatskih poteškoća kao što su bolovi u telu, glavobolja, mučnina i niz drugih sličnih osećanja.

Mogućnosti da se prevaziđe ovo stanje, jeste zamisliti se nad samim sobom, razmisliti šta je to što želite, što biste želeli da promenite kod sebe i kako biste želeli da intenzivirate svoj život, a da vikend nije "noćna mora" za vas.

Svako od nas, ima svoj način na koji je odrastao, na koji je poneo iskustva svoje prošlosti i možda baš tu treba tražiti uzroke sopstvenih osećanja koja su zanemarena sve do onog trenutka kada smo sami sa sobom i kada ta osećanja postaju neprijatna do ugroženosti.

Vikend je jedan od provokativnih momenata za ispoljavanjem potisnutih osećanja koja su deo trenutne realnosti ili pak deo nagomilanih osećanja iz prošlosti.

Kako se osloboditi tih osećanja je uobičajeno pitanje, a da bismo dali odgovor na njega, moramo znati šta je to što želimo i znati obratiti se za pomoć, jer ta vrsta pomoći donosi saznanje o sebi i mogućnosti da se prevaziđe onaj konflikt koji nas čini neraspoloženim i nefunkcionalnim, a koji može razviti simptome koji su ravni simptomima bolesti.

Zbog toga pre no što se opredelite za svoju promenu morate znati želite li prevazići trenutni problem, koji je često najvidljiviji za vikend kada je manja radna investicija i čovek ima više prilike da bude sa samim sobom, ili želite raditi na sebi kako biste promenili sebe, a prema ovom izboru opredelićete se i za način sopstvenog prevazilaženja problema.

Trenutni problemi su različiti i uvek postoje, samo je pitanje u kom su trenutku dobili mesto problema. Primera radi, nedostatak novca i izostanak mogućnosti da se zadovolji želja, može biti trenutni problem, ali može biti i kontinuirani problem.

Prvi dovodi do trenutnog neraspoloženja, drugi do kontinuiranog neraspoloženja koji može rezultirati depresijom. Konflikt na radnom mestu ili u porodici takođe može biti trenutni problem isto kao i neprilagođenost u datoj, za individuu novoj situaciji.

Trenutni problem se može prevazići konsultacijama sa psihoterapeutom koji je najkompetentniji za davanje ovakve pomoći, ili će svako pribeći nekom drugom načinu prevazilaženja problema na primer, kroz sport,ili neki sličan način.

Na ovaj način se na kratko prevazilaze problemi. Sem toga široko je rasprostranjeno uzimanje anksiolitika i antidepresiva koji u ovom stanju  predstavljaju mentalnu prečicu koja oslobađa potrebe za rešavanjem problema.

Ako, pak želite raditi na sebi i na taj način omogućiti sebi prevazilaženje kontinuiranih ali i trenutnih problema jer trenutni problemi mogu biti stalni izvor neraspoloženja koje kada se slije u vikend, kada čovek ostaje sam sa sobom, mogu izazvati niz nepoželjnih reakcija od kojih je depresivno raspoloženje najčešće, učinicete da dobijete jednu novu dimenziju sebe koja vodi promeni za koju svako mora biti spreman i učestvovati u njenoj realizaciji.

Izbor psihoterapijske procedure ostaje na volji svakoga, kao i terapeuta kome se individua obrati, ali je to i jedini način na koji se problemi mogu prevazići

Tokom vikenda usamljenost je najizraženiji doživljaj kod pojedinaca. Usamljenost je sve više deo savremenog sveta a izostanak komunikacije smanjuje mogućnost reparacije psihološkog sveta a kako usamljenost ne mora biti samo fizička  već usamljenost koja proizilazi i iz odsustva komunikacije sa pertnerom i bliskom članovima porodice, pa se vikend doživljava kao teškoća ispunjena napetošću i lošim raspoloženjem kao teško breme iz kojeg se želi pobeći na svaki mogući nacin.

Za vikend ljudi imaju priliku da vide sebe u odnosima sa porodicom mnogo više nego drugih dana, ali isto tako čovek je u prilici da kontaktira više i sa samim sobom i to mu pruža mogućnost da se vidi u različitim ogledalima koja često odražavaju likove koji nisu prihvatljivi.

Skrivanje od toga je različito, ali uvek vodi istom, možemo se sakriti, ali uvek nosimo sa sobom ono naše breme,onaj nas "paket" kojeg se plašimo koji nam je težak i koga bismo se rado oslobodili.

Unutrašnji svet svakog pojedinca je različit i svaki čovek različito reaguje na određene poteškoće u svom životu pa tako i na usamljenost tokom vikenda ali to bi trebao biti i podsticajni trenutak koji nam pruža mogućnost izbora: prevazići problem ili ga još dublje ostavljati u sebi.

Izbor je uvek stvar svakog pojedinca koji proizilazi iz njegovih trenutnih ili dugotrajnih osećanja vezana za problem usamljenosti, gubitka komunikacije i stvaranje simptoma koji uskraćuju mogućnost ličnog prosperiteta.

Čovek teško mnoge poteškoće rešava sam i zbog toga konsultacija sa stručnjakom oslobađa ga patnje i donosi mogućnost izlaska iz raznih situacija pa i iz vikend depresije kao reprezentanta s jedne strane sveta u kome živi a sa druge ličnih osećanja koja su nagomilana i onemogućavaju ga da živi efikasnije  i iskoristi sve svoje potencijale za svoju kreativnost.