„Savremeno viđenje ključnih psihoanalitičkih koncepata“ mart 2015
O NARCIZMU-ILI DA LI SMO POČELI KAO „NARCISI“?
Kada se pojam narcizam koristi u svakodnevnom govoru, razlicito se posmatra u zivotnom ciklusu kroz koji pojedinac prolazi.Termin narcizam se retko koristi kao komplimet da bi se odnosio na nekog sa zdravim samopostovanjem.Obično ima negativnu konotaciju, opisujući osobu kao samodovoljnu, zaljubljenu u samu sebe, nedovoljno osetljivu na druge ljude.
To baš ne odgovara istini, jer nam narcizam omogućava da se borimo i izborimo za sebe, stvaramo, uživamo u ostvarenom, imamo ambicije i stvaramo budućnost. Naravno, sve što izlazi iz granica onog što je uobičajeno, razvojno utemeljeno ili očekivano, može da predstavlja problem, koji, ako se ne tretira na vreme, postaje poremećaj.
Razmišljala sam kako da započnem ovu temu. Zamislila sam da se vratimo u naše, tamo nekada, na način kako ga je osvetlio Frojd, kada ne postoji jasna granica između onoga što je Ja i ne-Ja , kada se nisu izgradili odnosi sa važnim osobama u našem životu, u psihoanalitičkom rečniku poznatijim kao objekti, a ni vlastito Ja nije razvijeno. U tom stadijumu, ono što se naziva libido je neorganizovano i ceo se nalazi u samoj osobi.
Zvuči neverovatno, ali je put kojim se kreće narcizam, trnovit i dosta neizvestan.Od primarnog narcizam se krece ka sekundarnom, a sve sa ciljem opstanka koji je neophodan za razvoj licnosti.
Postoji vrlo bliska i tesna veza između majke i bebe koja je, pre svega, usmerena prema dojci, i ona obelezava najranije faze razvoja. Tako je dojka istovremeno nešto što budi zadovoljstvo, ali i frustraciju. Zadovoljstvo zbog toga, što omogućava detetu da utoli glad, oseti sitost, sigurnost, omogući mu taktilni kontakt sa majčinim telom, sačuva mu u sećanju neponovljivi miris majke… Koliko je odnos sa dojkom/majkom važan potvrđuju posmatranje beba i iskustva majki.
—
Predavač na tribini bio je Jonathan Sklar iz Londona, trening analiticar i clan Britanskog Drustva psihoanalitičara
